У складу са договором са састанка одржаног 31. јануара 2022. године поводом преговора за измене и допуне Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе, Министарство финансија доставило Министарству државне управе и локалне самоуправе изјашњење у односу на поједине предлоге, и то: „из Предлога анекса ПКУ за локал:
• Члан 17: сагласни смо са предлогом.
• Члан 44: сагласни смо са предлогом и уједно предлажемо да се по истој логици уреди право у ПКУ за државне органе.
•Члан 51: нисмо сагласни са предлогом, с обзиром на финансијске ефекте које би ово право запослених имало по јединицу локалне самоуправе, будући да јој се намеће обавеза исплате солидарне помоћи по овом основу.
Напомињем да ћемо инсистирати на изменама члана 43а, како би се ускладио са препоруком Владе.“
С тим у вези, а имајући у виду постинуту сагласност на претходном састанку, као и накнадно изјашњење Министарства финансија, указано је да је Министарство финансија сагласно са следећим предлозима:
2. Мерила за утврђивање годишњег одмора
Члан 17.
(1) Дужина годишњег одмора запосленог утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава према следећим критеријумима, и то:
1) По основу доприноса на раду:
(1) службенику са оценом „истиче се“ – за 5 радних дана,
(2) службенику са оценом „добар“ – за 3 радна дана,
(3) намештенику који је остварио резултате рада – 3 радна дана;
2) По основу стручне спреме, односно образовања:
(1) запосленом са високим образовањем стеченим на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и запосленом са стеченим високим образовањем на основним академским студијама у обиму од 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године – за 5 радних дана,
(2) запосленом са средњом школском спремом – за 3 радна дана,
(3) запосленом са осталим степенима школске спреме – за 1 радни дан;
3) По основу година рада проведених у радном односу:
(1) запосленом преко 30 година рада проведених у радном односу – за 5 радних дана,
(2) запосленом од 25 до 30 година рада проведених у радном односу – за 4 радна дана,
(3) запосленом од 15 до 25 година рада проведених у радном односу – за 3 радна дана,
(4) запосленом од 5 до 15 година рада проведених у радном односу – за 2 радна дана,
(5) запосленом до 5 година рада проведених у радном односу – за 1 радни дан;
4) По основу услова рада:
(1) за рад на радним местима са повећаним ризиком – за 3 радна дана,
(2) за рад на радном месту на којем је уведено скраћено радно време – за 10 радних дана,
(3) за ноћни рад – за 2 радна дана;
5) Запосленој особи са инвалидитетом – за 5 радних дана;
6) По основу бриге о деци и члановима уже породице:
(1) родитељу, усвојитељу, старатељу или хранитељу са једним малолетним дететом – за 2 радна дана, а за свако наредно малолетно дете по 1 радни дан,
(2) самохраном родитељу са дететом до 14 година – за 3 радна дана, с тим што се овај број дана увећава за по 2 радна дана за свако наредно дете млађе од 14 година,
(3) запосленом који се стара о члану уже породице који је ометен у развоју, има тешко телесно оштећење или болест услед које је потпуно или врло слабо покретан – за 5 радних дана.
(2) Руководилац у сврху примене мерила из става 1. тачка 1) овог члана, прати рад намештеника и у годишњем извештају о његовом раду који доноси до краја децембра текуће године за ту годину утврђује да ли је намештеник остварио резултате рада.
(3) Годишњи одмор, који се утврди након примене свих критеријума, не може се користити у трајању дужем од 30 35 радних дана.
(4) Запослени са навршених 30 година рада проведених у радном односу има право на годишњи одмор у трајању од 30 35 радних дана.
(5) Самохраним родитељем у смислу овог члана сматра се родитељ који сам врши родитељско право, када је други родитељ непознат, или је умро, или сам врши родитељско право на основу одлуке суда или када само он живи са дететом, а суд још није донео одлуку о вршењу родитељског права и у другим случајевима утврђеним законом којим се уређују породични односи.
3. Плаћено одсуство
Члан 21.
(1) Запослени има право на плаћено одсуство са рада у случају:
1) порођаја супруге БРАЧНОГ ИЛИ ВАНБРАЧНОГ ПАРТНЕРА или усвојење детета – 5 радних дана;
2) порођаја РОЂЕЊА ДЕТЕТА другог члана уже породице – 1 радни дан;
3) полагања стручног испита који је обавезан услов за рад на радном месту на које је распоређен – до 7 радних дана;
4) ступања у брак запосленог – 7 радних дана;
5) ступања у брак детета односно пасторка, усвојеника/це или храњеника/це запосленог – 3 радна дана;
6) отклањања последица у домаћинству запосленог изазваним елементарним непогодама, хаваријама, пожаром или другим непредвидивим разлозима више силе – 3 радна дана;
7) селидбе – 3 радна дана;
8) поласка детета запосленог у први разред основне школе – 2 радна дана;
8A) ПРВОГ ПОЛАСКА ДЕТЕТА У ПРЕДШКОЛСКУ УСТАНОВУ (ЈАСЛЕ/ВРТИЋ) – 5 РАДНИХ ДАНА
9) испраћај детета односно пасторка, усвојеника/це или храњеника/це у војску – 2 радна дана;
10) полагање испита у оквиру стручног усавршавања или додатног образовања – по 1 радни дан, а највише 7 радних дана у току календарске године;
11) теже болести члана уже породице – 7 радних дана;
12) смрти члана уже породице – 5 радних дана;
13) за сваки случај добровољног давања крви, рачунајући и дан давања крви – 3 узастопна дана;
14) учешћа у такмичењу у организацији синдиката – до 7 радних дана;
15) рекреативног одмора у организацији синдиката – до 7 радних дана;
16) обављања волонтерских дужности у хуманитарним удружењима и организацијама – до 2 радна дана, а највише 4 радна дана у току календарске године;
17) учешћа на међународним спортским такмичењима у својству члана репрезентације Републике Србије за време боравка репрезентације, као и за време припреме те репрезентације – најдуже 45 радних дана;
18) смрти крвног СРОДНИКА БЕЗ ОБЗИРА НА СТЕПЕН СРОДСТВА или тазбинског сродника до другог степена сродства – 1 радни дан.
(2) Члановима уже породице у смислу овог члана сматрају се брачни друг, ванбрачни друг, деца рођена у браку и ван брака, рођена браћа и сестре, браћа и сестре по оцу и мајци, родитељи, усвојилац, усвојеник, пасторак и старатељ ШТИЋЕНИК.
(3) Плаћено одсуство из става 1. овог члана може се користити у току календарске године у укупном трајању – од 7 радних дана.
(4) Изузетно, у случајевима из става 1. тач. 1, 3, 4, 5, 6, 11, 12, 13, 15. и 17. овог члана укупан број радних дана који се користе као плаћено одсуство у току календарске године, увећава се за број дана који је утврђен као време одсуства у сваком од тих случајева.
У СЛУЧАЈУ ДА СУ ОБА РОДИТЕЉА ЗАПОСЛЕНА У КОД ПОСЛОДАВЦА ИЗ ЧЛАНА 1. УГОВОРА , ПРАВО ИЗ СТАВА 1. ТАЧКА 8А ОВОГ ЧЛАНА ОСТВАРУЈЕ ЈЕДАН РОДИТЕЉ.
(5) Плаћено одсуство одобрава се на писмени захтев запосленог, под условом да је запослени приложио одговарајућу документацију (доказ о постојању правног основа за коришћење плаћеног одсуства).
ИЗУЗЕТНО У СЛУЧАЈЕВИМА ИЗ СТАВА 1. ТАЧ. 1), 2), (6), 8А), (11), 12), 13) И 18) ОВОГ ЧЛАНА ЗАПОСЛЕНИ ЈЕ ДУЖАН ДА ОДГОВАРАЈУЋУ ДОКУМЕНТАЦИЈУ ИЗ СТАВА 5. ОВОГ ЧЛАНА ДОСТАВИ У РОКУ ОД 7 ДАНА ОД ДАНА НАСТАНКА ОСНОВА ЗА ПЛАЋЕНО ОДСУСТВО, УКОЛИКО ДОКУМЕНТАЦИЈА НИЈЕ МОГЛА ДА СЕ ДОСТАВИ ПРЕ НАСТУПАЊА ОСНОВА.
(6) Послодавац може да одобри запосленом одсуство из става 1. овог члана и за сроднике који нису наведени у ставу 2. овог члана и за друга лица која живе у заједничком породичном домаћинству са запосленим, у трајању утврђеном решењем послодавца.
(7) Општим актом код послодавца утврђују се и други случајеви у којима запослени остварује право на плаћено одсуство.
(8) Лица која су ангажована код послодавца по основу уговора ван радног односа остварују право на плаћено одсуство са рада у случају из става 1. тач. 1), 4), 5), 8), 9), 11), 12), 13), 16) и 18) под условима из овог члана.
Члан 44.
(1) Запослени има право на месечну претплатну карту за долазак и одлазак са рада за релације где јавни превозник омогућава куповину истих.
УКОЛИКО ЈЕ ПЕРОНСКА КАРТА УСЛОВ КОРИШЋЕЊА ПРЕВОЗА СМАТРА СЕ ДА ЈЕ ИСТА САСТАВНИ ДЕО ТРОШКОВА ПРЕВОЗА.
(2) Изузетно од става 1. овог члана, на захтев запосленог, послодавац може донети одлуку да исплату врши у новцу у висини цене месечне претплатне карте.
(3) За релације на којима јавни превозник не омогућава куповину месечне претплатне карте запослени има право на накнаду трошкова превоза у новцу и то у висини стварних трошкова.
(4) Стварни трошак се утврђује на основу броја дана доласка и одласка са рада и износа цене појединачне карте на линијама и растојању које запослени користи а за које не постоји месечна претплатна карта.
(5) Ако на истој релацији превоз обавља више превозника при утврђивању стварних трошкова превоза узима се износ цене појединачне карте оног превозника који има најнижу цену.
ЗАПОСЛЕНИ КОЈИ ЈЕ РАДИО КРАЋЕ ОД ПУНОГ МЕСЕЦА ИМА ПРАВО ИЛИ НА МЕСЕЧНУ ПРЕТПЛАТНУ КАРТУ КОЈА ОБУХВАТА ДАНЕ КОЈЕ ЈЕ ДОЛАЗИО НА ПОСАО ИЛИ НА НАКНАДУ ТРОШКОВА ДНЕВНИХ КАРАТА ЗА ДАНЕ ЗА КОЈЕ ЈЕ ДОЛАЗИО НА ПОСАО У ЗАВИСНОСТИ ОД ТОГА ШТА ЈЕ ПОВОЉНИЈЕ ЗА ПОСЛОДАВЦА ЗА ИСПЛАТУ.
(6) Накнада трошкова превоза исплаћује се до десетог у месецу за претходни месец.
(7) Запослени који нема могућност да при доласку и одласку са рада користи јавни превоз јер на конкретној релацији нема организованог јавног превоза, има право на накнаду трошкова у новцу у висини цене месечне претплатне карте у јавном саобраћају за сличну релацију, а на основу потврде јавног превозника.
Солидарна помоћ запосленима
Члан 51.
(1) Запослени има право на солидарну помоћ за случај:
1) дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице или теже повреде запосленог,
2) набавке ортопедских МЕДИЦИНСКО ТЕХНИЧКИХ помагала и апарата за рехабилитацију запосленог или члана његове уже породице,
3) здравствене рехабилитације запосленог,
4) настанка теже инвалидности запосленог,
5) набавке лекова, за запосленог или члана уже породице,
6) помоћ породици за случај смрти запосленог и запосленом за случај смрти члана уже породице,
7) месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог чија је смрт наступила као последица повреде на раду или професионалног обољења – до висине месечне просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а уколико деца бораве у предшколској установи послодавац је дужан да надокнади трошкове боравка у предшколској установи,
8) помоћ због уништења или оштећења имовине, елементарних и других ванредних догађаја – до висине неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана,
9) рођења детета запосленог – у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике,
10) помоћ запосленој за вантелесну оплодњу – највише до три просечне месечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а на основу уредне документације,
11) другу солидарну помоћ за побољшање материјалног и социјалног положаја запосленогу складу са мерилима прописаним општим актом послодавца и расположивим финансијским средствима.
(2) Члановима уже породице у смислу овог члана, сматрају се брачни или ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ запосленог.
(3) У случају да је више чланова уже породице запослено код послодавца, право на солидарну помоћ за члана уже породице из става 1. тач. 1), 2), 5), 8) и 9) остварује један запослени.
(4) Дужа или тежа болест односно тежа повреда у смислу става 1. тачка 1) овог члана постоји ако је запослени одсутан са рада најмање 30 дана непрекидно због спречености за рад услед болести, односно повреде.
(5) Право из става 1. овог члана запослени не остварује за чланове уже породице који остварују примања из радног односа, односно по основу рада у тренутку подношења захтева, односно који примају новчану накнаду за туђу негу и помоћ или примају пензију која је већа од најнижег износа пензије.
ПРАВО ИЗ СТАВА 1. ТАЧ. 1), 2), 5) И 6) ОВОГ ЧЛАНА ЗАПОСЛЕНИ НЕ ОСТВАРУЈЕ ЗА ЧЛАНОВЕ УЖЕ ПОРОДИЦЕ КОЈИ ОСТВАРУЈУ ПРИМАЊА ИЗ РАДНОГ ОДНОСА, ОДНОСНО ПО ОСНОВУ ОБАВЉАЊА САМОСТАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ У ТРЕНУТКУ ПОДНОШЕЊА ЗАХТЕВА ИЛИ ПРИМАЈУ, ОДНОСНО КОЈИ СУ ДО СМРТИ ПРИМАЛИ ПЕНЗИЈУ КОЈА ЈЕ ВЕЋА ОД МИНИМАЛНЕ ЗАРАДЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ.
(6) Солидарна помоћ у току године, у случајевима утврђеним у ставу 1. тач. 1)-5) овог члана признаје се на основу уредне документације, у складу са средствима обезбеђеним у буџету органа јединице локалне самоуправе, а највише до висине три просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.
(7) Солидарна помоћ у случају утврђеном у ставу 1. тачка 6) овог члана признаје се породици и остварује се, по захтеву члана породице који се подноси у року од 90 дана од дана када је наступио основ за исплату солидарне помоћи, највише до висине две просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.
(8) Породицу у смислу става 7. овог члана чине брачни и ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ.
(9) Запослени може да оствари право на солидарну помоћ, уколико право на МЕДИЦИНСКО ТЕХНИЧКА ортопедска помагала, апарате за рехабилитацију, лекове, и др. није остварено у складу са другим прописима из области обавезног социјалног осигурања, борачко-инвалидске заштите и другим прописима.
(10) Право на солидарну помоћ у складу са овим чланом остварују сви запослени код којих основ за исплату солидарне помоћи наступи почев од 22. марта 2019. године.
Напомињемо да је став Министарства финансија и МДУЛС-а да се изврши измена и у члану 43а, како би исти био усаглашен са препоруком Владе
Члан 43а
(1) Запослени има право на накнаду плате у висини од 100% основне плате за месец у коме је привремено одсуствовао са рада због потврђене заразне болести COVID-19 или због мере изолације или самоизолације наложене у вези са том болешћу, а која је наступила као последица непосредног излагања ризику по основу обављања послова и радних задатака, односно службених дужности и контаката са лицима којима је потврђена болест COVID-19 или наложена мера изолације или самоизолације.
(2) ПРАВО ИЗ СТАВА 1. ОВОГ ЧЛАНА ОСТВАРУЈЕ ЗАПОСЛЕНИ КОЈИ ЈЕ У ВРЕМЕ ТРАЈАЊА ПРОГЛАШЕНЕ ЕПИДЕМИЈЕ ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ И ПРЕ ПРИВРЕМНОГ ОДСУСТВОВАЊА СА РАДА ЗБОГ ПОТВРЂЕНЕ ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ COVID-19 ВАКЦИНИСАН, КАО И ЗАПОСЛЕНИ КОЈИ ИЗ ЗДРАВСТВЕНИХ РАЗЛОГА НЕ МОЖЕ БИТИ ВАКЦИНИСАН И КОЈИ, О ТОМЕ, УЗ ИЗВЕШТАЈ ЛЕКАРА О ПРИВРЕМЕНОЈ СПРЕЧЕНОСТИ ЗА РАД, ДОСТАВИ ОДГОВАРАЈУЋУ ПОТВРДУ НАДЛЕЖНЕ ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ.
(2) (3)Запослени остварује право из става 1. овог члана тако што се:
1) за првих 30 дана одсуства са рада, исплата висине накнаде плате врши из средстава буџета послодавца;
2) почев од 31. дана одсуства са рада, исплата висине накнаде плате врши из средстава обавезног здравственог осигурања до законом прописане висине накнаде плате, а из средстава послодавца, односно из средстава буџета послодавца за преостали износ разлике до висине од 100% основне плате.
(3) (4)Право на накнаду плате из ст. 1. и 2. овог члана, остварује и запослени који је одсуствовао са рада из разлога наведених у ставу 1. овог члана у периоду за који до дана ступања на снагу овог колективног уговора није извршен коначни обрачун и исплата накнаде плате по основу привремене спречености за рад. (4) (5)Одсуство са рада из става 1. овог члана запослени доказују решењем надлежног органа (санитарног инспектора, органа надлежног за контролу прелажења државне границе, царинског органа, изводом из евиденције Министарства унутрашњих послова и др.) или извештајем лекара о привременој спречености за рад (дознака), у складу са законом.
