Преговори су вођени од 25. маја 2021. до 31. јануара 2022. године, када је одржан последњи састанак са представницима Владе, након чега су коначни ставови следећи:
ПРЕДЛОГ ИЗМЕНА И ДОПУНА ПКУ (.pdf)
Министарство финансија изјаснило се да тренутно нису могуће измене које имају финансијског ефекта, које се између осталог односе и на дефинисање и исплату топлог оброка и регреса и повећање минулог рада. Такође, доставили су изјашњењење у односу на поједине предлоге, а које гласи:
„из Предлога анекса ПКУ за државне органе:
• Члан 2: нисмо сагласни да се у овом тренутку изврши измена истог, с обзиром на финансијске ефекте које би исти проузроковао, не само за накнаду плата за време привремене спречености за рад, већ и остала права која би се на предложени начин уредила.
• Члан 12: нисмо сагласни са предложеном изменом, којом би искључиво ниво квалификације, односно степен стручне спреме одлучивао о броју дана годишњег одмора државних службеника и намештеника. Наиме, критеријум за утврђивање броја дана годишњег одмора који се мења односи се и на сложеност послова, овлашћења и одговорности, а не само на стручну спрему, те би се на предложени начин ово занемарило, односно не би се узимало у обзир.
• Члан 33. нова тачка 2: сагласни смо са предложеном изменом, с тим да је уместо реч: „управи“ потребно заменити речју: „заводима“, ради прецизирања одредбе.
Напомињем да ћемо инсистирати на изменама члана 33а, како би се ускладио са препоруком Владе.“
Министарство финансија сагласно је са следећим предлозима:
Члан 16.
(1) Запослени има право на плаћено одсуство са рада у случају:
1) порођаја супруге БРАЧНОГ, ОДНОСНО ВАНБРАЧНОГ ПАРТНЕРА или усвојење детета – 5 радних дана;
2) порођаја РОЂЕЊА ДЕТЕТА другог члана уже породице – 1 радни дан;
3) полагања стручног испита који је обавезан услов за рад на радном месту на које је распоређен – до 7 радних дана;
4) ступања у брак запосленог – 7 радних дана;
5) отклањања последица у домаћинству запосленог изазваних елементарним непогодама, хаваријама, пожаром или другим непредвидивим разлозима више силе – до 3 радна дана;
6) селидбе – 3 радна дана;
7) поласка детета запосленог у први разред основне школе – 2 радна дана;
7А) ПРВОГ ПОЛАСКА ДЕТЕТА ЗАПОСЛЕНОГ У ПРЕДШКОЛСКУ УСТАНОВУ (ЈАСЛЕ/ВРТИЋ) – 5 РАДНИХ ДАНА
8) ступања у брак детета запосленог, испраћаја детета, односно пасторка, усвојеника/це или храњеника/це у војску – 2 радна дана;
9) полагања испита у оквиру додатног образовања – по 1 радни дан, а највише до 7 радних дана у току календарске године;
10) теже болести члана уже породице – 7 радних дана;
11) смрти члана уже породице – 5 радних дана;
12) сваки случај добровољног давања крви, рачунајући и дан давања крви – 3 узастопна дана;
13) учешћа у такмичењу у организацији синдиката, односно у другим синдикалним активностима (присуствовање синдикалним састанцима, конференцијама, седницама и конгресима) – до 7 радних дана;
14) рекреативног одмора у организацији синдиката – до 7 радних дана;
15) обављања волонтерских дужности у хуманитарним удружењима и организацијама – до 2 радна дана, а највише 4 радна дана у току календарске године;
16) учешћа на међународним спортским такмичењима у својству члана репрезентације Републике Србије – за време боравка репрезентације на том такмичењу, као и за време припрема за то такмичење, а најдуже 45 радних дана;
17) смрти крвног СРОДНИКА БЕЗ ОБЗИРА НА СТЕПЕН СРОДСТВА или тазбинског сродника до другог степена сродства – 1 радни дан;
Члановима уже породице у смислу овог члана, сматрају се брачни друг, ванбрачни друг, деца рођена у браку и ван брака, рођени браћа и сестре, браћа и сестре по оцу и мајци, родитељи, усвојилац, усвојеник, пасторак и старатељ ШТИЋЕНИК.
Плаћено одсуство из става 1. овог члана може се користити у току календарске године – у укупном трајању од 7 радних дана.
Изузетно, у случајевима из става 1. тач. 1), 3), 4), 5), 10), 11), 12), 14) и 16) овог члана укупан број радних дана који се користе као плаћено одсуство у току календарске године увећава се за број дана који је утврђен као време одсуства у сваком од тих случајева.
У СЛУЧАЈУ ДА СУ ОБА РОДИТЕЉА ЗАПОСЛЕНА У ДРЖАВНИМ ОРГАНИМА, ПРАВО ИЗ СТАВА 1. ТАЧКА 7А) ОВОГ ЧЛАНА ОСТВАРУЈЕ ЈЕДАН РОДИТЕЉ.
Плаћено одсуство се одобрава, на писмени захтев запосленог, под условом да је запослени приложио одговарајућу документацију (доказ о постојању правног основа за коришћење плаћеног одсуства).
ИЗУЗЕТНО ОД СТАВА 6. ОВОГ ЧЛАНА, У СЛУЧАЈЕВИМА ИЗ СТАВА 1. ТАЧКА 1), 2), 3), 8), 10), 11) И 17) ОВОГ ЧЛАНА, ЗАПОСЛЕНИ ЈЕ ДУЖАН ДА ДОСТАВИ ДОКУМЕНТАЦИЈУ НАЈКАСНИЈЕ У РОКУ ОД 7 ДАНА ОД ДАНА ПОДНОШЕЊА ЗАХТЕВА.
Лица која су ангажована у државном органу по основу уговора ван радног односа остварују право на одсуство са рада без умањења уговорене накнаде, у случају из става 1. тач. 1), 4), 7), 7А) 8), 10), 11), 12), 15) и 17) под условима из овог члана.
Члан 32.
(1) Док користи годишњи одмор и плаћено одсуство које му је одобрено према закону или Уговору, запослени има право на накнаду плате која се обрачунава и исплаћује у истом износу као да је радио.
(2) Право на накнаду плате у истом износу као да је радио запослени има и ако није радио на дан празника који није радни дан или ако се одазвао на војну вежбу или на позив државног органа., ОДНОСНО ПО ПОЗИВУ ЈАВНОГ БЕЛЕЖНИКА.
(3) Државни орган у коме ради запослени који се одазвао на војну вежбу или на позив државног органа има право да му орган на чији се позив запослени одазвао рефундира исплаћену накнаду плате, ако законом није друкчије одређено.
Члан 33.
(1) Запослени који не ради до 30 дана због болести или повреде (привремена спреченост за рад) има право на накнаду плате која износи:
1) 65% основне плате за месец у коме је одсуствовао због болести или повреде ван рада;
2) 85% ОСНОВНЕ ПЛАТЕ ЗА МЕСЕЦ У КОМЕ ЈЕ ОДСУСТОВАО ЗБОГ БОЛЕСТИ ИЛИ ПОВРЕДЕ ВАН РАДА ЗА ЗАПОСЛЕНЕ У СТАТУСУ ОВЛАШЋЕНОГ СЛУЖБЕНОГ ЛИЦА У ЗАВОДИМА* ЗА ИЗВРШЕЊЕ КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА;
2) 100% основне плате за месец у коме је одсуствовао због професионалне болести, повреде на раду или малигног обољења.
(2) Накнада плате не може бити нижа од минималне зараде утврђене општим прописима о раду.
(* Напомена: МФ сматра да је потребно у новом ставу 2. члана 33. реч: „УПРАВИ“ заменити речју: „ЗАВОДИМА“, па с тим у вези је потребно изјашњење МП)
1) Солидарна помоћ запосленом
Члан 45.
(1) Запослени има право на солидарну помоћ, за случај:
1) дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице или теже повреде запосленог;
2) набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију запосленог или члана његове уже породице;
3) здравствене рехабилитације запосленог;
4) настанка теже инвалидности запосленог;
5) набавке лекова за запосленог или члана уже породице;
6) помоћ породици за случај смрти запосленог и запосленом са случај смрти члана уже породице;
7) месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог чија је смрт наступила као последица повреде на раду или професионалног обољења – до висине просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а ако деца бораве у предшколској установи послодавац је дужан да надокнади трошкове боравка у предшколској установи;
8) рођења детета запосленог – у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике;
9) штете настале услед елементарних непогода или несрећним случајем (пожар, поплава, бујица, земљотрес, клизишта и сл.), у породичном домаћинству у коме живи запослени, ако штета није надокнађена из одговарајућег осигурања, односно од штетника – до висине просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике;
10) да, због промењене радне способности услед професионалне болести или повреде на раду, запослени буде распоређен на радно место које одговара његовим радним способностима са нижим коефицијентом – месечно, у висини разлике плате коју је остваривао пре распоређивања и плате коју остварује на новом радном месту.
(2) Дужа или тежа болест, односно тежа повреда у смислу става 1. тачка 1) овог члана постоји ако је запослени због спречености за рад услед болести, односно повреде одсутан са рада најмање 30 дана непрекидно.
(3) Право из става 1. ТАЧ. 1), 2), 5) И 6) овог члана запослени не остварује за чланове уже породице који остварују примања из радног односа, односно по основу рада ОБАВЉАЊА САМОСТАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ у тренутку подношења захтева, односно који примају новчану накнаду за туђу негу и помоћ или примају, ОДНОСНО КОЈИ СУ ДО СМРТИ ПРИМАЛИ пензију која је већа од најнижег износа пензије МИНИМАЛНЕ ЗАРАДЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ.
(4) Члановима уже породице у смислу овог члана, сматрају се брачни или ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ запосленог.
(5) Солидарна помоћ у току године, у случајевима утврђеним у ставу 1. тач. 1)-5) овог члана признаје се на основу уредне документације, у складу са средствима обезбеђеним у буџету Републике Србије, а највише до висине три просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.
(6) Солидарна помоћ у случају утврђеном у ставу 1. тачка 6) овог члана признаје се породици и остварује се, по захтеву члана породице који се подноси у року од 90 дана од дана када је наступио основ за исплату солидарне помоћи, највише до висине две просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.
(7) Право на солидарну помоћ из става 1. тачка 6) овог члана не искључује право на накнаду трошкова из члана 43. овог колективног уговора.
(8) Породицу у смислу става 6. овог члана чине брачни и ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ.
(9) У случају да су оба родитеља запослена у државним органима, право из става 1. тачка 8) овог члана, остварује мајка детета.
(10) У случају да је више чланова уже породице запослено у државним органима, право на солидарну помоћ за члана уже породице из става 1. тач. 1), 2), 5) и за штету из става 1. тачка 9) овог члана, остварује један запослени.
(11) Запослени може да оствари право на солидарну помоћ, уколико право на ортопедска помагала, апарате за рехабилитацију, лекове и др. није остварено у складу са другим прописима из области обавезног социјалног осигурања, борачко-инвалидске заштите и другим прописима.
(12) Руководилац у складу са овим чланом одређује висину солидарне помоћи за сваку буџетску годину у складу са обезбеђеним финансијским средствима за те намене. За правосудне органе који су индиректни корисници буџета, висину солидарне помоћи одређује министарство у чијем делокругу је надлежност за обезбеђење средстава за исплату плата државних службеника и намештеника.
(13) Право на солидарну помоћ, у складу са овим чланом остварују сви запослени код којих основ за исплату солидарне помоћи наступи почев од 22. марта 2019. године.
3) Накнада трошкова за долазак и одлазак са рада
Члан 47.
1) Послодавац је дужан да запосленом надокнади трошкове превоза за долазак на рад и за одлазак са рада у висини цене месечне претплатне карте у градском, приградском, односно међуградском саобраћају, односно, ако не постоји саобраћај до места рада запосленог, да надокнади трошкове у висини цене месечне претплатне карте у јавном саобраћају за сличну најближу релацију на основу потврде јавног превозника, ако нема организован сопствени превоз за долазак и одлазак са рада.
ЗАПОСЛЕНИ КОЈИ ЈЕ РАДИО КРАЋЕ ОД ПУНОГ МЕСЕЦА ИМА ПРАВО ИЛИ НА МЕСЕЧНУ ПРЕТПЛАТНУ КАРТУ КОЈА ОБУХВАТА ДАНЕ КОЈЕ ЈЕ ДОЛАЗИО НА ПОСАО ИЛИ НА НАКНАДУ ТРОШКОВА ДНЕВНИХ КАРАТА ЗА ДАНЕ ЗА КОЈЕ ЈЕ ДОЛАЗИО НА ПОСАО У ЗАВИСНОСТИ ОД ТОГА ШТА ЈЕ ПОВОЉНИЈЕ ЗА ПОСЛОДАВЦА ЗА ИСПЛАТУ.
(2) Изузетно, ако није установљен систем месечне претплатне карте, послодавац може да надокнади трошкове превоза запосленом према цени превозне карте у случају да је организован јавни превоз до места рада, односно према сличној најближој релацији у случају да није организован јавни превоз до места рада или на други начин у складу са одлуком послодавца, а све у складу са средствима обезбеђеним за ове намене и водећи рачуна о принципу економичности располагања финансијским средствима.
У ПОГЛЕДУ ОСТАЛИХ ПРЕДЛОГА НИЈЕ ПОСТИГНУТА САГЛАСНОСТ
Напомињемо да је став Министарства финансија и МДУЛС-а да се изврши измена и у члану 33а, како би исти био усаглашен са препоруком Владе
2а Накнада плате за време привременог одсуства са рада због епидемије заразне болести COVID-19 због које је проглашено ванредно стање
Члан 33а
(1) Запослени има право на накнаду плате у висини од 100% основне плате за месец у коме је привремено одсуствовао са рада због потврђене заразне болести COVID-19 или због мере изолације или самоизолације наложене у вези са том болешћу, а која је наступила као последица непосредног излагања ризику по основу обављања послова и радних задатака, односно службених дужности и контаката са лицима којима је потврђена болест COVID-19 или наложена мера изолације или самоизолације.
(2) ПРАВО ИЗ СТАВА 1. ОВОГ ЧЛАНА ОСТВАРУЈЕ ЗАПОСЛЕНИ КОЈИ ЈЕ У ВРЕМЕ ТРАЈАЊА ПРОГЛАШЕНЕ ЕПИДЕМИЈЕ ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ И ПРЕ ПРИВРЕМНОГ ОДСУСТВОВАЊА СА РАДА ЗБОГ ПОТВРЂЕНЕ ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ COVID-19 ВАКЦИНИСАН, КАО И ЗАПОСЛЕНИ КОЈИ ИЗ ЗДРАВСТВЕНИХ РАЗЛОГА НЕ МОЖЕ БИТИ ВАКЦИНИСАН И КОЈИ, О ТОМЕ, УЗ ИЗВЕШТАЈ ЛЕКАРА О ПРИВРЕМЕНОЈ СПРЕЧЕНОСТИ ЗА РАД, ДОСТАВИ ОДГОВАРАЈУЋУ ПОТВРДУ НАДЛЕЖНЕ ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ.
(2) Запослени остварује право из става 1. овог члана тако што се:
1) за првих 30 дана одсуства са рада, исплата висине накнаде плате врши из средстава послодавца, односно буџета Републике Србије;
2) почев од 31. дана одсуства са рада, исплата висине накнаде плате врши из средстава обавезног здравственог осигурања до законом прописане висине накнаде плате, а из средстава послодавца, односно из средстава буџета Републике Србије за преостали износ разлике до висине од 100% основне плате.
(3) Право на накнаду плате из ст. 1. и 2. овог члана, остварује и запослени који је одсуствовао са рада из разлога наведених у ставу 1. овог члана у периоду за који до дана ступања на снагу овог колективног уговора није извршен коначни обрачун и исплата накнаде плате по основу привремене спречености за рад. (4) Одсуство са рада из става 1. овог члана запослени доказују решењем надлежног органа (санитарног инспектора, органа надлежног за контролу прелажења државне границе, царинског органа, изводом из евиденције Министарства унутрашњих послова и др.) или извештајем лекара о привременој спречености за рад (дознака), у складу са законом.
