ПРЕДСЕДНИК БОБИЋ НА СКУПУ СССС: КОРОНА ПРОБУДИЛА НЕЈЕДНАКОСТИ И СИРОМАШТВО

Korona je intenzivirala i produbila nejednakosti i siromaštvo u našem društvu, ali i ugrozila fizičko i mentalno zdravlje nacije, zbog čega su neophodne, kako ekonomske, tako i mere u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, ukazano je na na okruglom stolu „Uticaj pandemije na zaposlene u Republici Srbiji“, koji je organizovao Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS).

Studija, koju je sačinila stručna grupa Sveza o uticaju aktuelne krize na ekonomski položaj radnika u Srbiji i na psihičko zdravlje zaposlenih, pokazuje da je pandemija uticale na pad bruto domaćeg proizvoda (1%), rast budžetskog deficita (8,1%), rast javnog duga (57,4% BDP-a), stanje na tržištu rada, zarade, dohodne nejednakosti i siromaštvo, dok je trend rasta nesigurnih oblika zapošlјavanja, koji je započeo prethodnih godina, nastavlјen i u 2020. godini.

Prema rečima šefa stručnog tima dr Rajka Kosanovića, u najnepovolјnijem položaju bili su neformalno zaposleni, zaposleni u mikro preduzećima, zaposleni u sektorima saobraćaj i skladištenje i usluge smeštaja i ishrane, kao i zaposleni kod poslodavaca u privatnom sektoru.

„Na kraju 2020. godine bilo je 43.500 više zaposlenih, ali je primetna tendencija sve većeg zapošljavanja na ugovor o delu, ugovor o privremenim i povremenim poslovima, a u najlošijem položaju su bili neformalno zaposleni, koji rade bez ugovora o radu”.

On je naveo da, prema poslednjim podacima, više od trećine zaposlenih radi nesigurne poslove, da je broj radnika koji obavljaju poslove od kuće porastao sa oko četiri procenta pre pandemije na preko 12 odsto u toku krize i da radno zakonodavstvo nije pratilo tu tendenciju.

Kosanović je ukazao i da je oko 30 odsto ispitanika izjavilo da je pandemija negativno uticala na njihovo psihičko zdravlje, a među njima je najveći procenat žena i starijih od 35 godina.

Naglasivši da su glavne odlike pandemije strah od gubitka radnih mesta, pad ekonomije i oštrija društvena i ekonomska raslojavanja, predsednik SSSS Ljubisav Orbović rekao je da smo, ipak, kao društvo uspeli da se vrlo brzo organizujemo, posebno zdravstveni sistem, dok je vlast uspela da obezbedi pomoć privredi i vakcine za sve naše, ali i za građane susednih zemalja, “čime smo pokazali i solidarnost”.

“Međutim, pored fizičke distance, koja je bila neophodna, kao propratna pojava se pojavila i socijalna distanca, što je dovelo do toga da ljudi postanu otuđeni od svojih porodica, prijatelja, kolega..”

Sve to je negativno uticalo na mentalno zdravlje mnogih, posebno na žene i zaposlene između 35 i 50 godina, ukazao je Orbović.

Naučni saradnik Instituta društvenih nauka Nada Novaković rekla je da je pandemija otkrila sve mane zdravstvene politike, s obzirom na to da se u zdravstvo ulaže manje od pet odsto BDP-a i da nam medicinski radnici odlaze u inostranstvo.

Ona je primetila da je izostalo usaglašavanje radnog zakonodavstva sa promenama nastalim u toku pandemije, a pre svega sa radom na daljinu.

„Poslodavac nije plaćao nikakve troškove, pa su zaposleni radili na svojim kompjuterima, koristili svoje stanove i tako narušavali život u sopstvenim domaćinstvima. Rad se intenzivirao, jer su za istu zaradu ulagali više napora, a to nije valorizovano. Nije nadoknađen rad u otežanim uslovima, opasnost od povreda na radu, ni bolovanje, ni zaražavanje članova porodice. Zakon o radu je ispod radara situacije u kojoj smo se našli, kada je trećina stanovništva radila od kuće”, istakla je Novakovićeva.

Ona je ocenila da raspoloživi podaci ukazuju na to da je 80 odsto novozaposlenih na nesigurnim i nekvalitetnim poslovima i ugovorima.

Novakovićeva smatra da nezaposlenost opada zbog velikog iseljavanja u inostranstvo i velike smrtnosti, te da Srbija ima staro stanovništvo i da ono “fizički i biološki rapidno propada”.

Ona je ocenila da je korona “samo intenzivirala i produbila nejednakosti i siromaštvo i prebacila teret krize reseta kapitalizma na najslabije grupe stanovništva, a to su penzioneri, radnička klasa, niži službenici”.

Takva situacija će, prema njenim rečima, trajati “dok oni koji imaju koristi upravljaju pandemijom”.

Predsednik Društva ekonomista Beograda Gojko Rikalović ocenio je da je stopa rasta BDP-a u Srbiji fetišizovana kategorija.

On je naveo da je stopa rasta 2020. realno bila minus jedan odsto, kao što se zvanično tvrdi, ali je upozorio da je istovremeno prošle godine produktivnost četiri puta brže opala nego zaposlenost.

Dodao je da rast nije stabilan, i da je svako preterano napredovanje loše kao i preterano nazadovanje.

Rikalović je pozvao sindikat da razvija solidarnost i da organizuje rasprave o problemima koje izaziva liberalni kapitalizam.

“Kriza kapital traje decenijama i pandemija je samo izraz te krize.Ona izgleda kao dimna zavesa za sve problem. Što je zemlja siromašnija, to je njen položaj teži a pandemija prikriva problem”, zaključio je Rikalović.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Zoran Radovanović rekao je da je odlazak lekara u inostranstvo svetski trend.

„Jeste da odlaze ljudi u svet. Naši lekari idu u Sloveniju, Slovenci u Nemačku, Nemci u Skandinaviju, Skandinavci u Arabiju, iz Arabije u Ameriku, ali vi svi znate da jaka ekonomija omogućava ostanak ljudi”.

“Plata sestre koja može da dostigne i 100.000 dinara je polovina plate sestre u Nemačkoj, ali je tamo život skuplji“, rekao je Radovanović.

Koordinator Međunarodne organizacije rada za Srbiju Jovan Protić naveo je da je kriza mnogo više pogodila mlade i žene, te da je Srbija ekonomski dobro prošli u odnosu na ostale zemlje.

On je istovremeno upozorio na negativne demografske trendove u Srbiji, odnosno na zabrinjavajući porast smrtnosti.

U studiji koju je izradio SSSS, zaključeno je da su neophodne mere za pobolјšanje materijalnog položaja zaposlenih, smanjenje dohodne nejednakosti i siromaštva.

Zbog činjenice da sve veći broj zaposlenih radi od kuće, trebalo bi ga na odgovarajući način regulisati u kolektivnim ugovorima, kao i u zakonskoj regulativi.

Takođe, neophodno je intenziviranje mera u cilјu zaustavlјanja negativnih demografskih trendova.

Potrebno je u Zakonu o bezbednosti i zdravlјu na radu dati bližu definiciju mentalnog zdravlјa, u našim predlozima Kolektivnog ugovora kod poslodavaca utvrditi odredbe o prevenciji i zaštiti mentalnog zdravlјa, kao i predvideti u propisima sistem prevencije i zaštite mentalnog zdravlјa, u smislu sankcija radi primene propisa u ovoj oblasti.