Веће плате и пензије, капитални издаци увећани 34 милијарде динара, смањени трошкови по основу камата, веће субвенције пољопривредницимаВлада Србије усвојила је јуче предлог буџета за 2018. годину и проследила га парламенту на усвајaње.
Како је саопштило Министарство финансија, планирано је да укупни приходи догодине достигну 1.178 милијарди динара. То је 86 милијарди динара више него ове године. Расходи су планирани на нивоу од 1.206 милијарди динара, док су у буџету за 2017. били 45 милијарди нижи.
То значи да ће државна благајна догодине бити у дефициту од 28 милијарди динара. На крају ове године буџет ће бити у суфициту, али је на почетку године био планиран мањак од 69 милијарди.
По закону, рок да влада парламенту достави Предлог буџета истекао је 16. новембра, а званично објашњење за ово закашњење је да се са нацртом чекало јер је мисија Међународног монетарног фонда, са којом су се бројке усаглашавале, до 7. новембра била у Београду до када је трајала осма ревизија аранжмана из предострожности који Србија има са фондом.
Предлог буџета, у који је „Политика” имала увид, грађанима доноси неколико добрих и једну лошу вест. Прво, издаци за зараде планирани су на нивоу од 208 милијарди динара, док су ове године износили 193 милијарде. То увећање последица је раста плата појединим категоријама запослених у јавном сектору, које се крећу од пет до 10 одсто. Као што је наш лист већ извештавао, повишице догодине неће добити запослени у независним институцијама и државним агенцијама.
Међутим, лоша вест може да се види из фискалне стратегије, пратећег документа, који је кабинет Ане Брнабић, јуче усвојио уз буџет. А то је да ће забрана запошљавања у јавном сектору остати на снази и догодине.
Са друге стране, планирани су и мањи трансфери Фонду за пензионо и инвалидско осигурање, па ће ти издаци у каси са овогодишње 201 милијарде бити смaњени на 185 милијарди динара, упркос томе што је планирано повећање пензија од пет одсто. То је могуће јер држава очекује да ће наплата пореза и доприноса бити већа па ће са мање пара морати да дотира ПИО фонд. Ти трансфери су и у току ове године били мањи него што је првобитно планирано, јер је уплата пореза и доприноса повећана.
Предлогом државне благајне планирано је да издаци за камате достигну 117 милијарди динара, док су у овогодишњем буџету били 133 милијарде. То је можда и најпозитивнија вест из овогодишњег предлога буџета, јер су од како је криза кренула ови издаци из године у годину расли. Оно што није добро је да се и даље за ове намене издваја много више него за неке виталне функције државе. Цео буџет за социјалну заштиту је нешто нижи и износи 115 милијарди динара, док је буџет Министарства одбране 70 милијарди динара.
Још једна добра вест је да су креатори економске политике планирали веће капиталне издатке, што значи да ће држава догодине више инвестирати. За јавне инвестиције буџетом за ову годину било је планирано 94 милијарде динара, док је план за следећу годину да ти издаци достигну 128 милијарди динара, што представља значајно увећање.
Укупан буџет за субвенције већи је три милијарде динара. То је у највећој мери последица повећања субвенција пољопривредницима три милијарде динара. Субвенције привреди су увећане, док су субвенције за „Железнице” смањене. И ове године национални сервиси (РТС и РТВ) биће дотирани из буџета са четири милијарде динара.
Предлог буџета по министарствима умногоме се разликује од лимита за потрошњу које им је пре неколико недеља поставио министар финансија Душан Вујовић на почетку буџетског процеса. То значи да су неки у међувремену испреговарали веће буџете, док су код неких само књижена средства која се користе по основу различитих пројеката, па се суштински ништа није променило. Ипак, за разлику од прошле године, на списку буџетских корисника појавила су се и два нова министарства: европске интеграције и заштита животне средине.
У сваком случају, у поређењу са овом годином, скоро сви су добили више новца. Само два министарства на крају овог буџетског процеса имаће мање пара. То су Министарство финансија, чији буџет је са 1.213 смањен на 1.035 милијарди динара, и Министарство енергетике, чији су расходи мањи нешто мало више од милијарду динара.
Буџет за наредну годину планиран је на основу прогнозе да ће у 2018. години реални привредни раст износити 3,5 одсто, као и да ће инфлација бити 2,7 одсто. Убрзању привредне активности допринеће раст потрошње (по основу већих плата и пензија), као и веће јавне инвестиције.
Оставите одговор