Država mora da obezbedi dosledno poštovanje prava na sindikalno organizovanje i dostojanstven rad, kao i da prilikom planiranja budžeta u većoj meri uvaži stavove sindikata u vezi rasta minimalne zarade i povećanja zarada, posebno u javnom sektoru.
Predstavnici radnika su realni u svojim zahtevima i svesni mogućnosti države u datom trenutku, ali socijalni dijalog uvek mora postojati kako bi došli do rešenja problema i podizanja standarda građana koji je uslov dostojanstvenog života i opstanka.
To je epilog sastanka članova Predsedništva i predsednika granskih sindikata i teritorije u Savezu samostalnih sindikata Srbije (SSSS), koji su juče u prostorijama Saveza održali sa predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić i ministrima finansija i rada, Sinišom Malim i Darijom Kisić Tepavčević.
Predsednik SSSS Ljubisav Orbović istakao je da su sindikati spremni da nastave razgovore sa Vladom Srbije i da je za njih najvažnije pitanje rasta plata i minimalne zarade.
„Na pregovorima oko povećanja ‘minimalca’ smo učestvovali, ali nismo pregovarali, što je neprihvatljivo i takav metod ubuduće ne sme da se dešava. Bitno je da se u narednom periodu sa sindikatima, pogotovo u javnom sektoru, pregovara i razgovara kolike će biti plate za naredni period, naravno u skladu sa mogućnostima koje kao država imamo u ovom momentu,“ rekao je Orbović.
Sindikat, prema njegovim rečima, u pregovorima uvek kreće od realnog sektora, “u kojem sve počinje, u kojem se stvara društvena vrednost i puni budžet i pravi osnova za povećanje zarada u javnom sektoru”.
„Međutim, radnici u tom sektoru su u drugom planu, imaju niske zarade, poslodavci ih šikaniraju, zabranjuju sindikalno organizovanje i bilo kakvo okupljanje i štrajkove, uprkos činjenici da im to omogućuju Ustav i zakoni“.
Tako je, prema rečima Orbovića, na desetine ljudi izbačeno iz „Jure“ jer su želeli da se sindikalno organizuju, a takav model se preslikava i u desetine drugih firmi.
Eskaliralo je poslednjim slučajem u kineskoj fabrici guma “Linglong”, koji je, prema njegovoj oceni, doveo do velike bruke za Srbiju, a u čemu su najveću ulogu imale agencije koje su organizovale dolazak vijetnamskih radnika u Srbiju.
Predsednik Orbović je upozorio da se uvozi inostrana jeftina radna snaga jer naši radnici sve više odlaze u potrazi za boljim uslovima života, da smo puno dali investitorima, dok su plate ostale na nivou koji ne omogućava dostojanstven život.
Predstavnici granskih i sindikata na teritoriji su ukazali na nedostatak socijalnog dijaloga, na niske zarade u javnom i realnom sektoru, na problem neisplaćivanja regresa i toplog obroka i naknada predviđenih kolektivnim ugovorima.
Oni su upozorili da se u pojedinim preduzećima ne isplaćuju zarade, da je država nemoćna da kazni neodgovorne poslodavce, da se neoveravaju zdravstvene knjižice i nepovezuje radni staž.
Ukazali su na neophodnost potpisivanja granskih kolektivnih ugovora i dobijanja njihovog proširenog dejstva, i upozorili da pojedini članovi Zakona o radu, kao i „rupe“ u zakonima omogućavaju poslodavcima da šikaniraju sindikalne predstavnike.
Takođe su zatražili sprečavanje angažovanja radnika preko agencija u komunalnom sektoru, kao i uticaj stranih međunarodnih organizacija na donošenje zakona.
Vlada Srbije, prema oceni predsednice Ane Brnabić, ide u dobrom smeru u oblasti radno-pravnih odnosa, ali još postoji mnogo problema koje treba rešiti.
„Ohrabruje to što imamo kontinuiran rast plata i što je predlogom budžeta za 2022. godinu, koji ću sutra predstaviti u Narodnoj skupštini, predložen rast minimalne cene rada od 9,4 odsto ove godine, čime minimalac prelazi 35.000 dinara,“ rekla je Brnabić.
Ona je dodala da će rast minimalne cene rada biti mnogo veći nego što je rast bruto domačeg proizvoda ove godine, za koji se očekuje da bude „nešto preko sedam odsto“.
„Posebno je to bilo dramatično drugačije 2020. u vreme najgore kovid krize, kada je minimalac povećan za 6,6 odsto, a imali smo ekonomski pad od 0,9 odsto“, izjavila je premijerka.
Brnabić je rekla i da su na sastanku upoređivali plate od avgusta 2014. godine do danas i da je ocenjeno da je rast plata u javnom sektoru bio 42 odsto, u realnom 52 odsto.
„Taj jaz između plata u javnom sektoru i plata u privredi se malo smanjio, sad je nešto iznad 14 odsto, a bio je i preko 20 odsto“, objasnila je ona.
Podsetila je i da je budžetom za narednu godinu predloženo povećanje plata u javnom sektoru za 7,4 odsto.
Ona je dodala da je paket mera državne podrške u vreme kovid krize u vrednosti osam milijardi evra bio ciljan na to da ne dođe do povećanja nezaposlenosti, te da je tokom pandemije otvoreno 60.000 novih radnih mesta.
„Gledamo da napravimo jedno sigurno, predvidivo poslovno okruženje kako bi kontinuirano rasla zaposlenost, a sa rastom zaposlenosti tržišno će polako rasti i prosečne plate, a samim tim i minimalna cena rada,“ rekla je Brnabić.
Sumirajući sastanak, predsednik Orbović se zahvalio predstavnicima vlasti na spremnosti na razgovor, koji je, prema njegovim rečima, pravi način ka rešavanju problema.
Bitno je da smo spremni, i jedna i druga strana, da nastavimo razgovore i konsultacije i da rešavamo direktno probleme koje imamo između nas, zaklјučio je Orbović.
